Okrugli sto: Održivi povratak u Republiku Hrvatsku – stanje i perspektive
Beograd, 15. jun 2006.
Okrugli sto je moderirao Miodrag Linta, predsednik Upravnog odbora SDF-a u Srbiji. Otvarajući skup, Linta je izrazio nadu da će se povratak izbeglica rešiti na pravičan način, kao i da će doći do još jače saradnje između državnih organa i civilnog sektora u implementaciji Sarajevske deklaracije.
Dr Vojislav Stanimirović, predsednik SDSS-a, izneo je presek ukupnih političkih i društvenih prilika vezanih za povratak izbeglica iz Srbije u Hrvatsku. Dr Stanimirović je prisutne podsetio na pozitivne rezultate sporazuma između HDZ-a i SDSS iz decembra 2003. godine. Pored toga, dr Stanimirović je govorio i o brojnim problemima sa kojima se suočava srpska zajednica u Hrvatskoj: neriješeno pitanje stanarskih prava, poduža lista osumljičenih ili optuženih Srba za ratne zločine, preko sto srpskih sela i dalje bez vode i struje, neriješeno pitanje konvalidacije radnog staža za lica koja su radila za vreme bivše Krajine, spora implementacija Ustavnog zakona o pravima nacionalnih manjina, problem zapošljavanja i sl.
Dragiša Dabetić, komesar za izbeglice Republike Srbije, govorio je o problemima sa kojima se izbeglice suočavaju vezano za proces repatrtijacije, ističući da državni organi rade ono što je u njihovoj moći kako bi se taj proces ubrzao. Posebno je govorio o Sarajevskoj deklaraciji, podsetivši da je od vremena njenog potpisivanja došlo do određenog napretka, ali se zastalo u njenoj implementaciji. Prema Dabetiću, još uvek nije usvojena zajednička matrica, jer su ostala dva krupna pitanja oko kojih između Hrvatske i Srbije nije postignut dogovor: pitanje stanatskih prava i konvalidacije radnog staža.
Jelka Glumičić, predsednica Odbora za ljudska prava iz Karlovca, naglasila je da u Hrvatskoj nema stvarne političke volje da se Srbi vrate kao i da je dalje na delu politika etničkog čišćenja. To se najbolje može videti u odnosu vlasti prema srpskoj zajednici: nerešeno pitanje stanarskih prava, spora obnova porušenih kuća, spora obnova infrastrukture srpskih sela u odnosu na hrvatska i sl.
Prema rečima Veljka Džakule, predsednika Upravnog odbora SDF-a u Hrvatskoj, za održivi povratak najvažnija su dva pitanja: pitanje bezbednosti, jer je samo u prošloj godini bilo oko 60 etnički motivisanih incidenata. Poseban problem predstavlja neadekvatna kaznena politika i veoma mali procenat otkrivanja krivičnih dela usmerenih prema povratnicima. Brža implementacija Ustavnog zakona o pravima nacionalnih manjina, prema Džakuli, bi podstakla zapošljavanje stručnih i obrazovanih kadrova i time otvorila srpskoj zajednici određenu budućnost i perspektivnost. Hrvatska mapa puta je, prema Džakuli, dokumenat načelne prirode, bez propisanih administrativnih i budžetskih mera kojima bi proces povratka bio podržan.
Jelena Grujić, novinarka «Vremena» i istraživač, govorila je o medijskom tretiranju izbegličke problematike, lošoj saradnji različitih segmetata društva po tom pitanju i nespremnosti država u regionu da rešavaju to pitanje. Posebno je negativno ocenila volju političkih faktora za repatrijaciju izbeglica.
Na okruglom stolu učešće su uzeli i predstavnici ambasade Srbije u Zagrebu, kancelarije UNHCR-a u Beogradu, Izvršnog veća Vojvodine, Srpskog saveta za izbeglice, nevladinog sektora iz Hrvatske i Srbije i pojedinih izbegličkih udruženja, koji su bili veoma aktivni tokom diskusije po pojedinim temama okruglog stola. Na kraju okruglog stola predloženi zaključci su, od prisutnih učesnika, jednoglasno prihvaćeni:
ZAKLJUČCI
sa Okruglog stola «Održiv povratak u Republiku Hrvatsku – stanje i perspektive»,
Učesnici okruglog stola «Održiv povratak u Hrvatsku – stanje i perspektive»:
1. pozivaju Vladu Republike Hrvatske da dosledno sprovodi svoje zakone i druge akte, kao i da poštuje međunarodne standarde u cilju otklanjanja prepreka održivom povratku izbeglica i stvaranja uslova za normalan život srpske nacionalne zajednice u Hrvatskoj (ubrzati proces obnove rešavanjem preostalih zahteva i žalbi; sprovoditi u praksi Ustavni zakon o pravima nacionalnih manjina; naći pravično rešenje za bivše nosioce stanarskog prava; otvoriti proces konvalidacije radnog staža; poboljšati bezbednost srpske zajednice otkrivanjem i procesuiranjem počinioca napada na pripadnike srpske nacionalne zajednice i njihove kulturne i vjerske objekte; sankcionsati govor mržnje u javnosti prema srpskoj nacionalnoj zajednici; rešiti na zadovoljavajući način problem tzv. liste osumnjičenih lica srpske nacionalnosti; ubzati proces elektrifikacije srpskih sela; otvoriti novi rok za dobijanje hrvatskog državljanstva za pripadnike srpske zajednice koji su rođeni u drugim republikama bivše Jugoslavije),
2. pozivaju Vladu Republike Srbije da vodi aktivniju politiku ohrabrivanja povratka izbeglica i podrške srpskoj zajednici u Republici Hrvatskoj u celini, kao i da u razgovorima sa relevantnim predstavnicima vlasti u Zagrebu insistira na doslednom poštovanju međunarodnih standarda u cilju zaštite osnovnih ljudskih i nacionalnih prava dela svoga naroda koji živi u Republici Hrvatskoj,
3. Vladu Republike Srbije da pruži aktivnu podršku pripadnicima srpske nacionalne zajednice u sporovima koje vode pred Evropskim sudom u Strazburu protiv Republike Hrvatske u cilju zaštite svojih osnovnih ljudskih prava zagarantovanih Evropskom konvencijom o ljudskim pravima i osnovnim slobodama,
4. pozivaju Vlade Republike Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Republike Srbije i Republike Crne Gore da ubrzaju proces implementacije Sarajevske deklaracije rešavanjem preostalih otvorenih pitanja i izradom zajedničke matrice, odnosno plana aktivnosti na osnovu preporuka predstavnika Evropske Komisije, OSCE-a i UNHCR-a,
5. daju punu podršku Vladama Republike Hrvatske i Republike Srbije da krenu u proces realizacije Sporazuma o sukcesiji, čime bi veliki broj građana na prostoru bivše Jugoslavije ostvario svoja imovinska i druga prava, koja su izgubili tokom 90-tih godina,
6. pozivaju nadležne državne institucije u Republici Hrvatskoj i Srbiji da pokažu stvarnu spremnost na dijalog sa civilnim društvom u obe države, kao i spremnost da, na partnerskoj osnovi, vlast i civilno društvo u obe države rade zajednički na otklanjanju prepreka održivom povratku izbeglica i stvaranju uslova za normalan život srpske zajednice u Hrvatskoj,
7. pozivaju međunarodnu zajednicu da u razgovorima sa predstavnicima vlasti u Zagrebu insistira na doslednom poštovanju osnovnih ljudskih i zaštiti prava srpske nacionalne zajednice u Hrvatskoj u skladu sa principima jednakopravnosti i nediskriminacije svih njenih građana,
8. pozivaju izbeglička udruženja u Republici Srbiji da prevaziđu međusobne razlike i osnuju krovnu organizaciju koja bi svojom snagom mogla aktivno uticati i vršiti pritisak na nadležne državne organe u Republici Srbiji i Hrvatskoj s ciljem rešavanja problema izbegličke populacije.
Untitled Document
U saradnji s portalom "Banija Online" SDF Beograd, članica Koalicije udruženja izbjeglica u Republici Srbiji, omogćilo je posjetiocima pravnoinformativne tekstove u vezi propisa Republike Hrvatske kroz projekat:
